Ја га никада нећу заборавити.
Остао мо је у сећању, како тамо негде из богате Њемачке даје интервју у ком каже да НАТО треба да појача ваздушне ударе по Србији и да још неколико дана бомбардовања доводи до капитулације наше мале и поносне Србије.
Ја га слушам и гледам моја три сина, тада од 4, 5, и 7 година. Гледам их како спавају у чизмицама и јакнама. Гледам их како се хватају за руке кад чују сирене и звукове авиона и трче према својој кући. Гледам их како једно друго теше да се не боје, да бомбе неће овде падати, него негде далеко....А били су сувише мали, да би знали да су те бомбе падале по некој другој деци у чизмицама..... Деци уснулој у постељи..... Деци на ноши...
Гледам их и окрећем главу да не виде моје очи.
Не.
Никада нећу заборавити Зорана Ћинђића а своје синове подсећам,
како и они не би заборавили.
Остао мо је у сећању, како тамо негде из богате Њемачке даје интервју у ком каже да НАТО треба да појача ваздушне ударе по Србији и да још неколико дана бомбардовања доводи до капитулације наше мале и поносне Србије.
Ја га слушам и гледам моја три сина, тада од 4, 5, и 7 година. Гледам их како спавају у чизмицама и јакнама. Гледам их како се хватају за руке кад чују сирене и звукове авиона и трче према својој кући. Гледам их како једно друго теше да се не боје, да бомбе неће овде падати, него негде далеко....А били су сувише мали, да би знали да су те бомбе падале по некој другој деци у чизмицама..... Деци уснулој у постељи..... Деци на ноши...
Гледам их и окрећем главу да не виде моје очи.
Не.
Никада нећу заборавити Зорана Ћинђића а своје синове подсећам,
како и они не би заборавили.
Нема коментара:
Постави коментар