Годинама већ, мислим, од револуције 5.октобра 2000. године, на мала врата
нам намећу прославу Светога Валентина, неки, који не знају, ни које су вере, ни ко су му свеци, који му од предака у наслеђе осташе.
Док траје хаос у држави, како у власти, тако у народу, који не зна како ће платити комуналије....
како ће купити храну да би преживели до следећег дана,
Свети Валентин полако све више улази у све поре нашег друштва,
маскиран као ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ......
Зашто да ме неко усмерава када ћу ја својој животној сапутници купити неки
поклон, како би доказао да је волим? Ја своју супругу волим сваки дан исто...
Купим јој поклон, кад год сам у прилици, и што је најбитније, кад се она не нада...
А овако? Она зна....Сви знају, да је сутра Дан заљубљених, и сви који
причају о љубави, који су прихватили ту тековину, која се почела увлачити у наше биће,
очекују изненађење. Питам вас, да ли је ефекат изненађења прави,
када неко изненађење или поклон очекује?
А наши преци су потоњих година 14. фебруара славили Светога Трифуна.
Обилазили су винограде, где су освештавали чокоте, и у друштву, са чашом
доброг вина, више симболично, почињали радове.
Сви, ама баш сви, који нешто имају да продају, који не знају шта им је свето,
медији, политичари, естрадне звезде, причају о љубави. Да ли су они заљубљени
само овај дан?
Кад мало боље размислим, њихово право, нека воле, кад хоће, кога хоће, и колико хоће, али немој да ми терају Светога Трифуна.
Ја хоћу и сутра, за пет дана, за месец дана, било ког дана у години
да будем заљубљен у своју супругу, хоћу да јој спремим ручак, или вечеру,
да купим барем један цвет, да је пољубим и да једно другом наздравимо са чашом црвенога вина.
Немој да ми дирају заштитника винограда и виноградара, кога ми преци у наследство
оставише. Немој да ми одређују да ја волим само један дан у години.
Немој да ми намећу некога новог свеца под фирмом ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ.
Искрен да будем, мени и његово име Валентин, не звучи лепо.Некако ми је срцу ближи...ТРИФУН.
нам намећу прославу Светога Валентина, неки, који не знају, ни које су вере, ни ко су му свеци, који му од предака у наслеђе осташе.
Док траје хаос у држави, како у власти, тако у народу, који не зна како ће платити комуналије....
како ће купити храну да би преживели до следећег дана,
Свети Валентин полако све више улази у све поре нашег друштва,
маскиран као ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ......
Зашто да ме неко усмерава када ћу ја својој животној сапутници купити неки
поклон, како би доказао да је волим? Ја своју супругу волим сваки дан исто...
Купим јој поклон, кад год сам у прилици, и што је најбитније, кад се она не нада...
А овако? Она зна....Сви знају, да је сутра Дан заљубљених, и сви који
причају о љубави, који су прихватили ту тековину, која се почела увлачити у наше биће,
очекују изненађење. Питам вас, да ли је ефекат изненађења прави,
када неко изненађење или поклон очекује?
А наши преци су потоњих година 14. фебруара славили Светога Трифуна.
Обилазили су винограде, где су освештавали чокоте, и у друштву, са чашом
доброг вина, више симболично, почињали радове.
Сви, ама баш сви, који нешто имају да продају, који не знају шта им је свето,
медији, политичари, естрадне звезде, причају о љубави. Да ли су они заљубљени
само овај дан?
Кад мало боље размислим, њихово право, нека воле, кад хоће, кога хоће, и колико хоће, али немој да ми терају Светога Трифуна.
Ја хоћу и сутра, за пет дана, за месец дана, било ког дана у години
да будем заљубљен у своју супругу, хоћу да јој спремим ручак, или вечеру,
да купим барем један цвет, да је пољубим и да једно другом наздравимо са чашом црвенога вина.
Немој да ми дирају заштитника винограда и виноградара, кога ми преци у наследство
оставише. Немој да ми одређују да ја волим само један дан у години.
Немој да ми намећу некога новог свеца под фирмом ДАН ЗАЉУБЉЕНИХ.
Искрен да будем, мени и његово име Валентин, не звучи лепо.Некако ми је срцу ближи...ТРИФУН.
Нема коментара:
Постави коментар